Perfekcionizam postaje sve češća „boljka“ našeg vremena.
Sve je veći broj ljudi koji se udaljava od svog bića i suštinskih potreba, dok trke za visokim rezultatima, zavidnim statusom i dobrim finansijama postaju sve surovije
Najčešći i najuočljiviji uzrok skriva se u porodici porekla. Odrastanje sa kritikujućim i zahtevajućim roditeljem/roditeljima nosi dugoročne posledice za razvoj svakog deteta. U neizvesnom i nestabilnom okruženju, dete se oseća uplašeno. Ono nikad ne zna kada će nastati galama i oštre kritike ili uvrede.
Pokazatelji perfekcionizma
Osobe koje su perfekcionisti:
- često prožima osećaj nezadovoljstva u vezi onoga što su učinili/posigli,
- oštro kritikuju sebe, čak i za najmanju grešku, dok pozitivne strane svog rada minimiziraju ili ne primećuju,
- male greške opažaju kao velike neuspehe,
- često odlažu započinjanje nekog novog posla za koji će im biti potrebno dosta energije kako bi sve bilo „savršeno“,
- orijentisane su na rezultate, dok uživanje u procesu izostaje zbog čega su često pod pritiskom
- plaše se da izađu iz svoje sigurne zone i da probaju nešto novo, jer nisu sigurne da će biti najbolje u tome što rade,
- imaju tendenciju ka uspostavljaju kontrole nad svim što ih okružuje,
- ne žele da pitaju druge za pomoć, već se povuku i muče sebe do iznemoglosti,
- isplaniraju svaki minut jednog dana, osećaju se loše kada ne rade ili ne planiraju nove poduhvate,
- razmišljaju „crno-belo“ – ili će sve biti „savršeno“ ili „ništa neće valjati“,
- svaku kritiku, pa i onu konstruktivnu doživljavalju bolno, i kao atak na njihovu ličnost
- postavljaju nerealistične ciljeve,
- često se skloni maštanju, planiranju velikih koraka i zanemarivanja svih potencijalnih prepreka i realnog vremena,
- imaju nizak prag tolerancije i na „greške“ drugih
Perfekcionizam se može ispoljavati u svim aspektima života: fizički izgled, stil oblačenja, akademski uspeh, posao, odnosi sa prijateljima, porodicom, partnerom, komišijama, čak i ljudima koje prvi put vidimo ili sa osobom koja nam ni nije bliska. Živeći pod konstantnim pritiskom, perfekcionisti veruju da će im konačno nešto ipak doneti zadovoljstvo. Samo je potrebno da još idu ka napred. Međutim, uvek ima „još“ i nikad nije dovoljno.
Osobe koje nisu perfekcionisti postavljaju ciljeve čijem ostvarenju teže, nakon čega osećaju zadovljstvo i ponos. One znaju kada je dovoljno dobro i znaju kada bi trebalo i da odustanu. Kod osoba koje su perfekcionisti, umesto dostižnih, konstantno se javljaju nerealistični ciljevi, direktivni i visoki zahtevi
Svaki zadatak koji rade, za perfekcioniste predstavlja test njihovih sposobnosti, umeća i ličnosti uopšte. Želeći da izgrade pozitivnu sliku o sebi, upuštaju se u misije kojima postaju preokupirani. Često, prioriteti ne postoje, već se svakom zadatku maksimalno posvećuju. Ako život nije sačinjen od velikih rezultata i uspeha, onda postaje besmislen.
Poznato je da uspeh vodi uspehu. Odnosno, da su motivacija i snaga za nove korake podstaknuti upravo prethodnim uspesima. Međutim, kada govorimo o perfekcionizmu, percepcija uspeha izostaje. Ovakav način razmišljanja osobu vodi u depresivna stanja i anksioznost. Perfekcionisti ne znaju da uspore. Tek kada im telo pošalje moćnu poruku kroz različite fizičke simptome, postaju svesni realnosti. Mogu se javiti brojni problemi sa sa srcem, želucem, stomakom, osećajem težine na grudima, umorom, malaksalošću, odusustvom volje za ustajanje iz kreveta…
Perfekcionizam se „leči“
Iako se često može čuti da neko sa ponosom kaže: „Ja sam perfekcionista, kod mene sve mora biti savršeno!“, perfekcionizam vidno narušava kvalitet života. U trci za srećom, propuštate sreću. U potrazi za savršenim odnosima, gubite ljude oko sebe. U potrazi za svojim mestom na ovom svetu, gubite sebe.
Rad na perfekcionizmu je dug i podrazumeva menjanje načina razmišljanja i zaključivanja. Takođe uključuje i postepeno izlaganje nesavršenostima i ne tako prijatnim emocijama. Perfekcionizam predstavlja put za druge, duboko sakrivene teme. Na kraju tog puta, nalazi se ranjivost i jedna misao: „Kada sam uspešan, vredan sam ljubavi i tad postojim.“
Potrebno je uvesti novu perspektivu po kojoj smo vredni ljubavi, poštovanja i prihvatanja, čak i onda kada nam ne ide i kada uspesi izostaju.
